Зашто Финска и Јужна Кореја имају најбоље образовање

 

Финска се још једном нашла на врху једног међународног рејтинга система образовања.

Овај пут, британска агенција посвећена развоју образовања, „Пирсон“, оценила је Финску светским лидером у образовању. Ова земља традиционално заступљена у врху рејтинга („Програм за међународно вредновање ученика“), који организује Организација за економску сарадњу и развој , тако да сигурно нешто ради како треба, зар не? Овај успех је покренуо читаву једну грану индустрије посвећену овом такозваном „финском образовном чуду“. Један такав пример је и књига Финске лекције: шта свет може научити из образовних реформи у Финској? Паси Салберг, која је постала бестселер (па добро, барем на полицама књижара посвећеним педагогији).

На овој последњој образовној табели ни Британија није тако лоше прошла, заузевши шесто место. Али шта је то са Финском, што њено образовање чини тако изванредним, бар кад су табеле и рејтинзи у питању? То свакако није новац. Улагање у образовање у Финској није ништа више од просека међу земљама-члановима

Сама агенција „Пирсон“ објашњава успех Финске факторима које је прилично тешко квантификовати, као што је „прообразовна“ култура и квалитет наставног кадра. Али други, знатно лакше проверљиви фактори улазе у игру, иако их из својих разматрања изоставља велики број стручњака за образовање.

За почетак, будући да је Јужна Кореја (заједно са Финском) опет завршила међу прве две земље у рејтингу, након што је заузела прво место на PISA тестирању, вреди поставити питање шта ове две земље имају заједничко?

На први поглед, како се чини – не много тога. Корејци наглашавају тестирање, дисциплину, домаће задатке и дуго трајање школских сати. Финска деца имају школске сате међу најкраћим на свету, ретко их тестирају, раде мало домаћих задатака, а својим предавачима се обраћају по имену од првог дана у школи. Међутим, пажљивије посматрање указује на сличности које промичу педагошким студијама.

08

Једна таква сличност је правопис. Оба језика се пишу скоро идентично као што се и изговарају. Самим тим, дете које зна да правилно напише једну реч, знаће да правилно напише сваку реч, чак и ако је чује први пут. Осмогодишњи Финац неће имати никаквих проблема да препозна свако слово у речи „kertakäyttösyömäpuikkoteollisuus“, када је једном чује. И док деца којој је енглески матерњи језик вежбају правопис до дубоко у адолесценцију, финска и корејска деца могу да се посвете раду на другим предметима.

Још једна ствар коју Финска и Кореја међусобно деле је њихова прилично хомогена култура. Етничке мањине су малобројне, а имиграција у обе земље је упадљиво ниска. Како су то истакли Хорст Енторф и Никол Минију са Технолошког универзитета у Дармштату у својом истраживању из 2004. године, резултати на PISA тестовима су виши у земљама које имају строгу и/или крајње селективну имиграциону политику, него у земљама чија је имиграциона политика слободнија. Назив студије све говори: Резултати PISA тестова: какву разлику чини имиграционо законодавство (Х. Енторф, Н. Минију).

Ову поенту лепо илуструје податак да Финска има знатно боље резултате на PISAистраживањима од суседне Шведске. Зашто? Шведска има десет пута већу популацију имиграната. Када се ове социјално и економски сличне државе упореде, избацивање прве и друге генерације имиграната из посматраних социјалних узорака довољно је да њихови резултати постану скоро потпуно идентични.

Стога је кључни проблем са компаративним анализама образовних система у томе што су оне бескрајно компликоване. Образовање се не догађа у вакууму. У питању је изузетно сложен процес у оквиру кога се сама култура преноси са једне генерације на другу. Сама идеја да се овај трансфер културе може поредити и квантификовати више говори о савременој опсесији статистикама, него што истински доприноси образовним системима различитих држава.

Фински образовни систем је вероватно најбољи на свету – за Финце. Али то не значи да други треба некритички да преписују њихове лекције. Уосталом, преписивање туђег школског рада није истинско учење. Зато се и кажњава.

Аутор је политички консултант и отац двоје деце из Хелсинкија. Текст преузет од интернет часописа Spiked!Превео са енглеског Никола Танасић.
Преузето са сајта НСПМ – http://www.nspm.rs

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Aлати за е-учење

блог посвећен свим дигиталним придошлицама

naukica

Igramo se i ucimo

жаркоаничић

Знам да ништа не знам

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

Taњина учионица

Учити је лако, ако знаш како!

КУПОЛЕ

Рачунарски програми

Југославин блог

Учење кроз авантуру

Учитељски блог

Блог за учитеље, децу, родитеље, кориснике (ауторе) блога. Деца су прави учитељи човечанства.

Dečiji kutak

Daje se na znanje ovde se ne prodaje znanje, ovo je kutak za vaspitanje, igranje i radovanje

Учитељски кутак

Добро дошли на блог учитељице Наташе!

cakicdejan

profesor razredne nastave, mastterr obrazovnih politika

Био-блог

Сајт за наставнике биологије

Мали радозналац

Блог посвећен учитељима, деци и свим радозналцима

Priprema za čas

Priprema za čas je blog namenjen prosvetnim radnicima.

Анина учионица

Нека учење постане забава...

EnglishOŠAca

primary school "Aca Sinadinović" - English Language Department

Живети у Бразилу

Nešto više od fudbala, karnevala i lepih žena ...

%d bloggers like this: