Како изгледа школа у Финској

Сви смо у последње време слушали о Финској и њеном школском систему. Нашао сам блог учитељице Тарје Митровић која из прве руке прича о школама у Финској. Пошто људи немају времена да читају предугачке текстове на интернету (истраживања кажу) преуредио сам њен текст по тезама.Прочитајте текст,сазнајте истину и нешто се може одмах применити !

• У Финској је образовање бесплатно за све, на свим нивоима образовања, имају беспалатне оброке, социјално и здравствено осигурање, а ђаци током  основног школовања добијају и бесплатне уџбенике. Школама је најстрожије забрањено да прикупљају било какав новац од родитеља. У петом разреду школа плаћа чак и камповања, излете, позоришта…Основна школа траје 9 година ( 6 + 3 ),  а средња школа 3 године, мада они који желе могу средњу школу да заврше и за две године, а ђаци који имају проблема са учењем или свакодневне тренинге могу да иду по „споријем програму“ четири године.
• У Финској  је најважније да имате добре учитеље и професоре. Сви они, да би уопште радили са децом, морају имати најмање универзитетско образовање. Зато је у Финској најтеже уписати медицину и Учитељски факултет.
• Плате просветних радника су им нешто ниже од државног просека, али ту је као награда, поштовање које то занимање носи.
• Будући наставници током студирања морају имати праксу и у школама за одрасле, да раде у мултикултуралним срединама, да се добро служе савременом технологијом, као и да прођу тренинг за рад са децом са специјалним потребама. Како није добар наставник само онај ко одлично познаје свој предмет, добар наставник мора да обавља истраживања и да пише научне радове, како би олакшао и побољшао методе у раду са децом.
• Деца са посебним потребама иду у исте школе са осталом децом, али  само једно дете са специјалним потребама може бити у разреду. Они  имају и додатног учитеља-асистента, који им помаже при учењу, јер им је битно да сви, осим образовања, стекну и социјалну интелигенцију.
• Наставници се доживљавају као пријатељи, па им се обраћају по имену, а формалније опхођење се односи само на директора и доста старије предаваче.
• Наставници воле да их ђаци питају, да разговарају, да износе своје ставове и да те ставове бране.
• Надарени ђаци, уколико брже реше задатак, помажу осталима ако је наставник заузет.
• Наставници ту надарену децу не форсирају, ставе им до знања да су донекле посебна, али не толико да би тиме обесхрабривали друге.
• На сваких седам недеља сви ђаци пишу шта је било добро, шта сматрају да није, шта би требало да се побољша у наставном програму, што је нека врста самооцењивања школског система.
• Једна од ствари којима се Финци највише поносе када је реч о њиховим школама је што су школе једнаке за све, што деца са ентузијазмом стичу нова знања, што нису оптерећена израдама домаћих задатака, већ то време троше на курсеве из области које их занимају, јер је примена практичних знања веома цењена. Курсеви су у матичним школама, па тако рецимо наставник биологије, који је често и доктор наука, држи курс из ботанике итд.
• Од шестог разреда до краја средње школе, деца имају неке обавезне предмете, али већину предмета бирају сами и праве свој распоред, односно, сви важни предмети се морају похађати, али сами одређујете да ли желите нижи или виши ниво, у зависности од интересовања.
• Један од обавезних предмета је „Финска „, где уче о вредностима, људима, економији Финске, друштву, партијама итд.
• Имају разне пројекте, рецимо часове рока, попа итд
• Велика матура се полаже на крају средње школе и то из четири предмета: фински, математика, енглески и шведски (који је обавезан језик јер је у Финској један од два службена језика). Један испит мора бити са знањем на напредном нивоу.
• Ради се на томе да сви имају лаптопове на настави, као и паметне табле.
• Држава заиста улаже много у образовање, али им се то враћа на најлепши начин. Једна су од најразвијенијих земаља света и нема одлива мозгова. Сви стручњаци су ту да помогну земљи која је на најлепши начин улагала у њих.
• Наравно, нису ни у Финској поштеђени неких ситнијих проблема. Један од проблема је недовољно активно учење страних језика, јер Финци одлично говоре енглески, сви морају знати и шведски уз фински, па су за све остале ваншколске језике тотално незаинтересовани.
• Као и свуда, и у овој земљи постоје проблематична и хиперактивна деца, па се од такве деце праве засебна одељења како не би ометали оне који су жељни знања, а са њима раде посебно едуковани стручњаци који су у стању да са њима изађу на крај.
• У складу са државном политиком Финске, школовање на финским универзитетима је бесплатно за домаће студенте и држављане Европске уније. Ипак истраживања су веома скупа, па у помоћ прискачу многе компаније, као што је Нокиа, па свака од компанија издваја око 15000 еврау те сврхе.
• Финска у образовање једног становника годишње уложи око 1500 евра.
• Наставни кадар је оно суштинско, од њих држава тражи највише образовање, али им је зато дата широка аутономија. Пре је модел образовања био више централизован, затим  су надлежности  припале локалној заједници, да би на крају наставник одлучивао о свему. Чак и када је реч о финансијама.
• Реформа образовања је у Финској почела седамдесетих година, после доста проучавања, али су промене ишле корак по корак Нису желели радикалне скокове и резове, како би се избегао стрес. Тако се то ради, када се води рачуна о сваком детаљу, поготову када је у питању образовање, есенција сваког друштва.