Биљана Миљковић као учитељица ради  пуних 15 година. Радила je у издвојеним одељењима неких сеоских скола. Радно место учитеља на неодређено време je започела у Пекчаници, издвојеном одељењу школе у Роћевићима.Тада je  путовала и дневно пешачила око 8 км.После две године као технолошки вишак наставља да ради у месту Обрва (8год), издвојеном одељењу школе из Лађеваца. Једанаест година је  радила на терену, мало у неподељеној школи, а касније и у комбинованим одељењима.Из Лађеваца је  прешла по други пут као технолошки вишак у ОШ „IV краљевачки батаљон“. Започела је  да ради у Боравку и ево пету годину је  још у њему.И даље није  почела да ради у чистом одељењу. Обожава овај наш позив, јер јој  је мајка, која је такође завршила учитељску, пренела љубав према њему још од детета.Увек се труди да посао обавља на најбољи могући начин. Не штедећи новца, рано је  почела у раду са децом, у комбинованим одељењима, примењивати своје осмишљене наставне листиће. Такође, тада је  започела да изводи наставу из предмета ОД ИГРАЧКЕ ДО РАЧУНАРА у информатичком кабинету школе у Лађевцима,возећи децу својим колима у матичну школу ради реализације . Затим је  обезбедила деци у Обрви компјутер који су  користили у раду док је радила  тамо. Иновације и креативност су нешто што је за њу обавезан део нашег позива.У Боравку су смањене могућности за креативност, за осмишљавање часова, јер се рад своди на чување деце и израду домаћих задатака.Међутим, она  се трудила да у свему томе убацим нешто своје, па је креативност испливала на неки други начин.После наставних листића, домаћих задатака,  узела бих  хармонику и заједно би певали разне песме. Касније су уз хармонику играли једноставније дечје народне игре.У недостатку наставних средстава купила је  лаптоп и свакога дана га носи. Много јој  помаже јер га често користи за музику, ритмичке игре и плесове, гледање занимљивих прилога. Такође је  правила и деци приказивала презентације везане за градиво, али  се играла и квиза.Једнога дана се родила идеја да напише Химну, која би представљала наш Боравак на један леп начин.Направила је  и флајере те године.Наредне године је  написала драмски текст за промоцију Боравка. Химна је требала да уоквири текст. Имала је  идеју да то буде једна од тачака на приредби и позив првацима, на најлепши начин, да се упишу у исти.

Прошле године је  дошла на идеју да забележи неке згоде и незгоде наше деце,наизглед малих, пратећих, и скоро безначајних проблемчића, да опише ту лепоту ђачких чарки, шклоске кухиње, Продуженог боравка и свега оног што чини ђачко доба.Затим јој се родила идеја да кроз песму проба деци да пренесе градиво или да песма може послужити учитељима као увод у неку наставну јединицу или као провера истих.Било јој је јако занимљиво да направи задатак из математике кроз песму , али и да песму користи у сврху других предмета.Тако је настала збирка песама КРОЗ ЛЕПОТЕ ОДРАСТАЊА. У њој постоји песма икс, велико слово, десетица и сл; затим муке са налив-пером (код првака), песма о гумици коју ученик тражи кад падне са стола, али и кад дете спопадну неке „бубе“ или песма о заборављању ствари и многе друге. Све наведено доказује да је Биљана модел како се воли свој посао и како немирни иновативни дух нема границе ,браво !

НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА – РАД У ЧИСТОМ ОДЕЉЕЊУ.