За хиперактивност корисни су мир, редовне активности, телесни контакти и спорт.

Хиперактивна деца не могу да седе мирно ни пола сата у школи, нису у стању да се концентришу ни на најкраће задатке, не могу ни минут да сачекају да би добили оно што желе, цео дан јурцају около без циља, кад направе најмању грешку добијају напад беса, у стању су да разбију играчку за минут и стално упадају одраслима у реч и нервирају их.

Хиперактивност може, али и не мора да буде болест. Одређени облик хиперактивног понашања базира се на органском поремећају метаболизма у делу великог мозга детета. Стручњаци говоре о тзв. синдрому дефицитарне пажње.По правилу, тај синдром не значи ништа више него постоји одређена склоност ка ономе што називамо хиперактивно понашање.

Како препознати хиперактивност?

1. Хиперактивна деца не могу да се концентришу на једну ствар и немају стрпљења.
2. Нису у стању да седе за столом неколико минута, често тврде да нису гладна али одмах после ручка поједу огромне количине слаткиша.
3. Када доживе и најмањи неуспех доживе напад беса.
4. Та деца рано науче да ходају , али дуго имају проблема са фином моториком( облашење, скидање, везивање пертли…).
5. Не мазе се радо. Одбојно реагују на телесни контакт.
6. Стално су у покрету и веома радо раде три ствари одједном.
7. Играчке су им ретко у функцији и углавном их користе деструктивно.
8. Тешко проналазе другове и ретко их друга деца позивају у игру.

Из књиге “Проблеми са клинцима“ Јерг Зомер Герит Копиц