Домаћи задатак  детету омогућава да понови и увежба оно што је учило у школи,

 да се припреми за следећи радни дан,

 да детаљније проучи садржај који се обрађивао у школи,

 да знања из различитих подручја обједини у једном  задатку (нпр. неком саставу или пројекту),

 да се научи користити литературом,

 да се научи самосталности у раду,

 да стекне самодисциплину и осећај одговорности.

Родитељи се кроз домаћи могу упознати са школским активностима. Они су свесни већине ових ствари. Проблем је што деца нису!

Која је права количина домаћег задатка?

Количина домаћег зависи од дететовог узраста и способности.

 Од 1.-3. разреда: до 20 минута

 Од 4.-6. разреда: 20-40 минута

 Од 7.-8. разреда: до 2 сата

Немојте му задавати додатне задатке, довољно их је задала учитељица или учитељ. Оно мора имати времена и за игру и забаву.

А сада још неколико савета …

 Како бисте избегли неспоразуме с дететом, и закаснеле реакције на лоше оцене на почетку школске године, добро је договорити се с њим када ће се писати домаћи задатак (по доласку из школе, након ручка, након одмора, након слободних активности и сл) . Будите упорни у спровођењу свог договора.

 Потребно је да дете пише домаћи задатак и учи увек у исто време у дану. Тако троши мање времена на припрему за учење. То му омогућава да увек има довољно времена за писање домаћег задатка, али и за игру и забаву.

 Саветујте свому детету да прво решава задатке који су   најтежи и најобимнији.

 Набавите детету блокчић у којем ће писати своје обавезе за следећи дан. Тако се може решити проблем заборавности.

 Добро је бити у контакту с другом децом из дететовог одељења и њиховим родитељима. Тако ћете моћи повремено проверити с другима шта дете има за задатак.

 Искључите телевизор и радио док дете пише домаћи.

А одмор?

НЕ ЗАБОРАВИТЕ:

Да би дете успешно учило, треба  да се добро осећа. Гладно, уморно, жалосно и љутито дете пажњу усмерава на „сигнале неудобности“ из организма и не може се усмерити на учење.

Ако је дете жалосно или љуто (добило је слабу оцену, посвађало се с пријатељем и сл) најпре попричајте с њим о ономе што га мучи, допустите му барем пола сата да „избаци“ негативне емоције, а онда инсистирајте да се прихвати посла.

Када дође из школе, дете се најпре треба одморити. Док је у школи, оно седи неколико сати по 45 минута. То је за њега напор и умара га. Осим тога, у школи мора учити и решавати различите задатке који траже психичко напрезање. Мозак се умара док ради, а дететово тело и онда кад мора дуже времена седети. Одморан мозак брже разуме и памти, а уморно тело омета мозак у његовом раду.

И након одређеног времена које је провело у решавању задатка и учењу, сваком је детету потребан одмор.

Време максималног рада зависи о узрасту и особинама детета. Посматрајте понашање детета док пише домаћи задатак или учи. Када се почне јаче, него обично, врпољити на столици, окретати на све стране, зевати, љутити  и грешити, то је најбољи знак да треба направити паузу, јер ће у супротном учење бити мучење.

 У случају  психичког напрезања, најбољи одмор је  онај уз лагану физичку активност.