Објасните детету шта тачно очекујете од њега што се тиче учења. Нека Ваша очекивања буду довољно висока, али реална с обзиром на дететове способности (нпр. „Очекујем од тебе да редовно пишеш домаћи задатак.“).

Објасните му и зашто је то важно за њега и зашто је учење корисно. Деца, као и одрасли људи, боље и радије раде када у томе виде смисао.

Као и код писања домаћих задатака, у учењу је потребна дневна рутина. Дакле, дете треба учити увек у одприлике исто доба дана (после ручка, након одмора, и сл). Тиме учење постаје навика која омогућава и лакше памћење материјала.

Помозите детету да научи квалитетно организовати учење. Сваки дан с њим прегледајте свеске како бисте добили увид шта се радило у школи. Затим заједно направите план за решавање домаћих  задатака. Дете које учествује у стварању свог дневног распореда спремније га је и остварити.

Данас ћу:

Ручати

Написати домаћи

Учити природу

Погледати филм

Поновити природу

Организовању времена помажу и табеле у које дете сваки дан уписује „+“ када је обавило своје дневне обавезе. На тај начин, након недељу дана, дете и родитељ имају увид у дневну рутину детета те могу заједно осмишљавати бољу организацију времена.

Учите своје дете како учити. Формула која се показала успешном и коју примењују најуспешнији људи широм света гласи:

1. Прочитај летимично (старија деца могу прочитати само увод или сажетак текста како би стекла увид у основну идеју градива).

2. Питај (дете поставља питања о речима или целини које му нису јасне).

3. Прочитај пажљиво.

4. Процени што је битно.

5. Препричај.

6. Понови научено

Никада немојте уместо детета прочитати лекцију, записати или му препричати сажетак и дати му да то научи. Најдрагоценији је део процеса учења рад на разумевању градива и одвајање битног од небитног. Ако дете учи по сажецима које сте Ви направили, учиће механички, градиво ће брзо заборављати, а када му учитељ постави питање на другачији начин него Ви, неће знати одговорити.

Омогућите детету да учи и ван куће и школе. Упутите га у библиотеку, на слободне активности, ликовне радионице и др.

Похвалите сваки дететов успех, а поготово труд и напредак. Важније је да је дете спремно да уложи напор да би решило задатак и да је напредовало, него какву је оцену добило. Оцена највише зависи од начина учења, али зависи мало и од среће, тежине градива, критеријума и расположења учитеља и других фактора над којима дете нема контролу. Хоће ли дете извршавати задатке или не, и како ће то чинити, зависи од њега, а ми смо ту да га подстакнемо на то и да га научимо како то треба чинити.

Не заборавите да деца уче имитирањем важних људи, најчешће родитеља. Посматрајући родитеље и учитеље, дете учи шта ценити, како се понашати и шта радити. Зато, ако родитељи читају, играју едукативне игре, расправљају о разним идејама, договарају се и сл и вреднују знање и деца ће чинити исто.