Полазак у школу је један од најстреснијих периода за дете , зато родитељи морају бити уз дете да му помогну да се што лакше привикне на нове обавезе . Дете се мора полако навићи на систематичан рад , без одрицања игре . Примарна ствар постаје обавеза и систематичан рад , а секударна је игра . Игра је важан сегмент у развоју детета и зато је не треба укидати већ треба контролисати .

У периоду пред полазак у школу веома битно је да се код детета развије одговорност у сваком смислу , то ћете постићи сталним разговором и давањем различитих задатака који су адекватни његовом узрасту

Припремите дете за колектив , упознајте га са школом ,прошетајте до школе , па још ако сретнете и упознате учитеља или учитељицу то би био пун погодак , храбрите га . Најбоље би било да чује из прве руке од неког ко већ иде у ту школу како то све изгледа , навикните дете на режим устајања и хране који га очекује , укључите га у избор ствари за школу , имајте разумевање за његов страх . Испред детета никако не показујте сумње у његову адаптацију , никако да га плашите школом и учитетељем . Адаптација можда и ако буде потрајала и неколико недеља, имајте стрпљења. Дете у овом периоду упознају нове људе, одлучују коме могу веровати, а коме не . Упућујте га на очекивања која имате и која други имају према њему, похвалите сваки напредак, то ће јако делавати на њега .

Овај период је тежак за једног првака па се дешавају И неуспеси који могу довести до неке реакције код детета , а то су претерана промена понашања било да је то случај да постају немирна или повучена у себе , плакање за сваку ситницу , глума да су болесни , поремећај апетита , сна па чак и поремећај пробавног система .Најчешће су то пролазни проблеми , реакције на неуспех или страх од неуспеха

Дете се мора навикавати на обавезе , као што смо рекли , обавезе које су прилагодјене узрасту детета , остављање својих ствари на место , помози ми у овом послу , сложи играчке , разврстај бојице ….Све ове активности ће му помоћи да стекне радне навике када се сретне са обавезама у школи . Учитељ ће очекивања дозирати тако да примени поступност у раду , полако ће уводити дете у свет обавеза . Родитељ има обавезу да помогне детету да стекне радне навике , оне се не стичу преко ноћи него дугим понављањем

Одредите радни простор , пожељно би било да дете има своју собу , свој сто и своју столицу , инсистирајте да се учење и рад одвијају баш ту , ако дете нема своју собу нека има свој кутак за учење тамо где га неће нико узнемиравати . На столу нека буду само потребне књиге и оловке и ништа друго што ће му одвлачити пажњу и деконцетрисати.У току учења нека се праве паузе за сок или мали одмор , могу се и неке вежбице истезања радити . По завршетку учења нека се навикава и да му то буде обавезно , да сложи књиге и свеске .Поред развијања радних навика мора се развијати планирање времена . У почетку морате заједно са дететом испланирати време после школе . Лепа идеја је да направите цртеже за сваку његову активнос и ређате је на некој табли , како би је сви укућани видели . У почетку ћете морати опомињати децу на поштовање написаног , али временом ће се све више придржавати и развијати радне навике и лепо планирати слободно време .Поред свега са својим дететом морате бити стрпљиви , толерантни , разговарати са њим , искористити тренутке када дете има шта да каже , имати увек времена за своје дете и још када се то помеша са љубављу коју несебично дајете , успех мора доћи .

Домаћи задаци могу бити један од највећих проблема код ђака првака . Домаћи задатак има вишеструку улогу и васпитну и образовну и ради се свакодневно .Задаци су обавеза и дужност која се морају урадити како би му та обавеза прерасла у навику и тек онда учење и све ове обавезе му неће пасти тешко . Нама одраслима обавезе тешко падају али временом понављајући те обавезе (одлазак на посао ) то нам прелази у навику и о тешкоћи посла не размишљамо . Детету треба да помогнете , опомињете на обавезе , усмеравате , никако да га приморавате , кажњавате или да му ви радите домаћи јер тако само постижете супротан ефекат . Учи се ако дете ради , па и нека греши , а теже ће учити ако гледа како неко ради . Избегавати да дете ради одмах после игре или јела , нека предходно спреми сто оловке , провери да ли је све на свом месту . Најбоље је да дете сваког дана ради у исто време на истом месту ,ако је могуће . Договорите се са дететом да када дође из школе ,одмори се, па уради домаћи задатак .Остатак времена нека проведе како одлучи сам .Тако се развија осећање дисциплине и одговорности .

Учитељ/учитељица

Посебно важна особа за прихватање школе као обавезе је учитељ . Да ли ће дете ићи певајући, што се каже, у школу у многоме зависи од учитеља, његовог односа који он успостави према деци. Родитељи морају имати пуно поверење у учитеља , никако испред деце не говорити негативно о учитељу ,ако имате замерке  кажите учитељу , а то не мора дете ни да зна. Учитељ је нешто много више од преносиоца знања, он је ту да саслуша све проблеме дечије од најситнијих до најкрупнијих породичних . Будите сигурни да ће учитељ знати када сте купили нову машину за веш , када сте имали свађу у породици јер је учитељ нешто више од друга, он је човек од поверења . Одговорни родитељ може очекивати да и његово дете буде одговорно, а неодговоран неодговорно.Учитељ ствара ауторитет својим знањем ,својом занимљивом наставом ,својим духом ,а не дреком и виком. Учитељ ће бити по некад строг, али ученик се никада неће наљутити на њега јер ће временом схватити да учитељ све то чини за њихово добро .

Ивица Жупањац, учитељ