Колегиница Живка Радовановић је била у Америци и нашла је времена да нам напише један текст о школовању у Америци. У разговору са колегиницом која ради у једној школи у Вашигтону много тога је сазнала и преноси нам своја запажања.Колегиница је покушала да фотографише школу али била је спречена од стране школског полицајца.У Америци се много поклања пажња безбедности деце .Овом приликом се колегиници захваљујемо на лепом тексту .

,,Америчке  школе су генерално подељене у основно и секундарно образовање. Мада постоје разлиците варијације на локалном нивоу, у већем делу Америке је уведен један од следећих образовних модела:

еlementary school (K–5), middle school (6–8), high school (9–12) као најчешћи модел

еlementary school (K–6), junior high school (7–9), high school (9–12); ili

еlementary school (K–8), high school (9–12)

Ученици еlementary school су углавном у истој учионици и са истим учитељем током целог дана, изузев у случајевима када имају специјалне часове као што су музика или уметност. Ученици high school мењају учионице за сваки цас, имају различите учитеље и другачију конструкцију ученика на часовима. Јunior high има исти систем као  xigh школе, док middle има поједностављени систем – ученици се премештају из учионице у учионицу али имају тим учитеља који им држи предавања (слично вишим разредима школа за основно образовање на територији еx-Југославије).

Сва деца у Америци имају приступ бесплатним јавним школама, и у већини држава су обавезни да се школују до 16-те године. Већина ученика се школује у јавним школама, али имају могућност уписа и у приватне и/или религиозне (верске) школе. Просечна школска година у Америци траје 180 дана, а просечно време проведено у школи је 6.5 сати.

Федерална Влада у Америци не одређује шта ученици треба да знају и шта треба да су способни да ураде на одређеном едукационом нивоу. Одређивање тих стандарда су препуштени државама и локалним управама. Америка има 16 000 школских дистрикта, којима руководе локалне власти и 50 државних министарства образовања. Ово је и разлог што школе рефлектују локалне социо-економске услове: што је богатија средина, виши су образовни стандарди.

С обзиром на то да се по светским анкетама и компарацијама Амерички систем основног школовања налазио на дну листе земаља са задовољавајућим академским резултатима деведесетих година прошлог века, Америчка влада је улажила огромне напоре да подигне своје стандарде. Један од разлога за почетак реформе образовања су били лоши резултати америчких ученика на Интернационалном такмичењу 1991-ве године: 13-стогодишњаци су забележили просечно 55-67 одсто тачних одговора из математике и науке, док су ученици из Мађарске, Кореје и Русије дали тачне одговоре на 70-78 процената питања. Ученици из Немачке и Јапана нису учествовали на овом такмичењу, али су остале анкете показале да су њихови резулати далеко испред резултата америчких ученика. Америчка влада последњих деценија интензивно ради на реформисању програма у јавним школама који би подигли стандаде знања. Да би се остварили ови циљеви, према националном стандарду, знање ученика се тестира на неколико нивоа: сваке године од 3-ћег до 8-ог разреда тестира се знање из математике и читања, а на крају xигх  school ради се тест и eнглеског 1, eнглеског 2, биологије, алгебре, америчке историје и друштвеног уређења.

Школска година у Америци обично почиње крајем августа или почетком септембра и траје до маја или јуна. Настава се одржава свакодневно од понедељка до петка. Неке школе имају продужени боравак за децу чији родитељи раде, и ови програми се обично наплаћују. Дете се уписује у школу у дистрикту у којем живи (за ближе информације треба позвати главну канцеларију школског дистрикта). Неке елитне школе примају и ученике са стране, углавном да би обезбедиле разноврсност (предност имају деца запослених у локалној управи и деца из сиромашнијих породица која су показала изузетне резултате на тестовима).

За упис детета у школу потребна је медицинска документација и доказ о вакцинацији., као и доказ да дете живи на територији у којој се школа налази.

Уколико дете не говори течно енглески језик, школа треба да обави потребне тестове како би дете било уписано у одговарајући програм. Свака школа добија новац од Федерације за финансирање часова за децу којој је енглески други језик (English as a Second Language, ESL).

Школовање деце са тешкоћама у развоју се углавном одвија у редовним програмима, изузев када су кондиције које дете има екстремне. У тим случајевима се организују посебна предавања. Више информација можете пронаћи на сајту Агенције за бригу о деци и породици.

Организовани превоз школским аутобусима од куће до школе је бесплатан за све ученике.“