Сајбер учитељ

Inkluzija,pitaju se svi da li je to ono sto pomaze ucenicima ili im odmaze,jer tesko je raditi u odeljenju u kome imate decu u inkluziji,koja jednostavno ne mogu pratiti nastavne sadrzaje kao ostali.Ako njima posvetite svu paznju zanemaricete darovitu decu ciji roditelji ,,protestuju,,a ako njih zanemarite opet pravite gresku ,tesko je napraviti ravnotezu.Normalno radi se sa smanjenim zahtevima prema takvoj deci,ali opet kako to vrednovati i kako deca gledaju na to,oni su radili svih 5 zadataka iz matematike,a deca u inkluziji samo 2.Ja sam u pocetku radila sa decom koja teze usvajaju gradivo posle casova i to skoro svakodnevno,onda shvatih da to nije dobro jer sva deca idu kuci a ovi malisani su tuzni jer moraju ostati jos 1 cas.Najgore je bilo u prvom razredu,pocetno citanje i pisanje,matematika.Uvidela sam da je bolja varijanta raditi s njima i posebno,ali u drugoj smeni,gde sam im uvek delila neke slicice i listice,koje bi oni popunjavali ,lepili uz moju pomoc i polako bi smo citali uz pohvale sa moje strane,jer bilo je doista tesko s obzirom da su to bila i zanemarena deca u porodici,niko s njima kuci i nije radio.Ali pokazalo se to i kao dobro,jer su se u takvoj grupnoj nastavi osecali vazni i u centru paznje.Ako bi postigli i najmanji pomak u citanju,ja bi odmah nasla nacin da ih pohvalim i nagradim,snimali bi tako njihovo citanje tokom nekoliko meseci,da i sami vide napredak,bilo im je interesantno sto im posvecujem toliku paznju.To je bilo nekada,a posto ja vec oko 5 godina nisam u ucionici,vremena su se promenila,sada postoji mogucnost rada i individualno sa takvom decom npr.preko skajpa i to bi mozda i bilo resenje za decu sa kojom niko ne vezba kuci i ne podstice ih na ucenje pohvalama ili barem samo jednim,,Bravo,,.Strpljenja svakako treba svakodnevno,treba praviti nastavne listice koji su njima prilagodjeni,a na casu ih pomalo ukljucivati u zadatke koji oni mogu resiti,da bi se osecali prijatno u drustvu svojih vrsnjaka.